Kosmajska flora, fauna i srpske navike: Učimo da čuvamo prirodu bez gunđanja
Planina Kosmaj je krajolik gde priroda voli da se razmaše. Na jednom brdu vide se kantarion, virak i žalfija, a iza sledeće krivine protrči srna koja se pravi da vas nije videla. Tu se povremeno javljaju divlje svinje, dok nad livadama kruže mišari i vetruške.
U tom šarenilu biljaka i životinja, vlasnici placeva na Kosmaju imaju privilegiju i obavezu da čuvaju ono što su nasledili od predaka i prirode. I baš zato je profesionalno košenje i održavanje placeva sve važnije: ne samo da dvorište izgleda lepo, već i da priroda ostane zdrava i živa.
I dok pričamo o prirodi i kosimo placeve po Kosmaju, mi pokušavamo da naučimo sve što su nam deda i internet zajedno ostavili u amanet.
Stare sorte, nove navike
Kosmaj je nekada bio pun starih sorti voćaka: jabučara koji miriše kao da krije celu zimnicu u sebi, šljivika koji rodi taman dovoljno za kompote i rakiju, i dunja koje vise kao sunce od oktobra do zime. Danas su takva stabla dragulji koje mi mislimo da vredi sačuvati.
A onda tu stignemo do onog čuvenog:
„Sine, prskaj voće. Mi smo to oduvek radili.“
Jeste, radili smo, ali nekad se prskalo malo, a sada se prska kao da će voćka da pobegne. Zato je važno da se pređe na prirodnije metode; kopriva, gavez, čaj od preslice, drveni pepeo. Priroda ima svoj arsenal, samo ga treba pustiti da radi.
Ostoja se tu trudi. I ako preterate sa dozom koprive pa komšiji tri dana smrdi ograda, ali kad bilje procveta svi klimnu glavom. Učenje je proces, a priroda nagradi one koji se trude.
Divlje biljke Kosmaja zavise od nas
Održavanje placeva nije samo estetika. Ono čuva vrste koje su deo identiteta ovog kraja:
– Kantarion koji voli sunce, ali ga uguši kupina ako se teren zapusti.
– Krunica (divlja kamilica) koja donosi miris detinjstva.
– Sremuš, koji se pojavi čim se rastereti teren od guste trave.
– Božur koji postoji na potajnim mestima, gde niko ne ore i ne gazi.
– Bagremov podmladak koji se mora držati pod kontrolom da ne preuzme sve.
Uzdignute leje i moderna baštenska filozofija na Kosmaju
Tradicionalno dvorište imalo je redove krompira, tri braon kokoške i pet gredica cveća koje je nana zalivala kanticom od jogurta. Danas se pojavljuje nova praksa: uzdignute leje.
One čuvaju vlagu, štede kičmu i izgledaju kao da dvorište vodi neko ko zna šta radi.
Ostoja ih je prvi put sklapao pet sati jer je okretao daske na pogrešnu stranu. Ali kad ih je završio — komšiluk je došao da vidi i odmah poželeo isto.
To je modernizacija u pravom smislu: spoj tradicije i praktičnosti.
Neumorni Ostoja, pruža usluge košenja i kompletnog održavanja placeva na Kosmaju. I to sa dozom tog kosmajskog šarma:
zaneseno, uporno, ponekad nespretno, ali uvek pošteno i u duhu čuvanja prirode.
Njegov rad donosi:
– košenje koje čuva zdrave vrste, a uklanja korov,
– čišćenje zapuštenih parcela od kupine, drače i bršljana,
– pripremu terena za sadnju starih i novih sorti,
– savetovanje kako da dvorište bude prirodno, lepo i u skladu s tradicijom,
– održavanje kroz celu godinu.
Kosmaj je lep kada je živ — a živ je kada se neguje
Kada se dvorište pokosi, kad se otvori prostor za kantarion i detelinu, kad se obnovi stara sorta jabuke i posade uzdignute leje, Kosmaj diše drugačije. To je spoj prošlosti i budućnosti, našeg mentaliteta i prirode koja nas sve trpi i čeka da se opametimo.
Ostoja to radi svakog dana. Nekad se nasmeje sam sebi kad pogreši, ali svaki plac koji dotera postaje deo jedne veće priče: da se čuva ono što je naše, a da se radi pametnije nego pre.
